Планина Јастребац једна је од најшумовитијих планина овог дела Европе, али и једна од најстаријих планина у Србији која се још у терцијару издизала из мора као велико острво.
По легенди, своју густу шуму, као и име, дугује јастребу који је са гранчицама које је скупљао за гнездо доносио и семенке које је успут сејао. Из њих су израстале биљке, трава и дрвеће који и данас красе његове обронке.Налази се свега 20 километара од старе престонице Србије – Крушевца, а госте ће дочекати са два врха (Ђулица и Поглед) који су осунчани током целе године.
Јастрепцем доминира пространа висораван са вештачким језером, а захваљујући благој клими, свежим ваздушним струјама и разноликости флоре и фауне, ова планина пружа разноврсне могућности за одмор и планинарење.
Његови предели атрактивни су и другим љубитељима природе - извиђачима, бициклистима, али и свима онима који само желе одмор од градске вреве.
Као најшумовитија планина овог дела Балкана, Јастребац се одликује бројним листопадним и четинарским врстама али и ливадама испуњеним ретким и ендемским биљкама. На њему можете видети врсте од међународног значаја као што су: планински јавор, кострика, зеленика и граб. Уз то, Јастребац је и једна од ретких планина у Србији где се могу видети велике шуме белих бреза – врсте која се одликује прелепим, снежно белим стаблима. Како би спречила нестанак врсте која је постала заштитни знак ове планине, држава Србија их је законом заштитила!
На планинским висоравнима можете наћи и разноврсне шумске плодове, а посебно печурке и лековито биље. То Јастребац чини одличним местом не само за истраживање, већ и за прикупљање ових „шумских драгуља”. Разнолик животињски свет Јастрепца употпуњује дивљач – европски јелен, дивље свиње, зечеви, јазавци, куне и друге животиње. Перната дивљач подједнако је многоврсна, те можете видети бројна јата сиве чапље, беле и црне роде, фазана, јаребица и дивље патке.
Вештачко језеро смештено близу врха планине, привлачи госте лети како чистом водом, тако и нетакнутом природом која га окружује. А будући да Јастребац обилује водама, у речицама и потоцима можете пронаћи чак и ракове и речне пастрмке који живе искључиво у чистим стаништима!
Најлепши део ове планине и омиљено излетиште становника Крушевца и околине је Равниште. На заравњеном делу планине налазе се вештачко језеро, три хотела, већи број викендица и спортски терени. Поред купања у чистој води, на језеру лако можете наћи простор да распалите роштиљ или да направите пикник.
Врхови ове планине изузетно су занимљиви планинарима јер могу уживати у шетњи густим шумама покрај бројних потока и извора. Популарне пешачке стазе могу вас одвести до врхова као што су „Беле стене” (1257м), „Страцимира” (1390м), „Мазнице” (1140м), али и до планинских извора – „Мајорове чесме” и чесме „Две сестрице”. Можете се упустити и у пешачење уређеним стазама до историјских знаменитости као што су Црква Свете Петке или средњевековно утврђење „Градац”. Током зимских месеци, гостима стоји на располагању ски-лифт са стазом дужине 300 метара која је идеална за почетнике.
Љубитељи екстремних спортова уживаће у вожњи брдских бицикала по стази Јастребачки троугао која повезује планински дом Јастребац, Рибарску бању у самом подножју планине и село Сварча у долини реке Топлице.
У подножју планине налази се Рибарска бања, једна од најстаријих бања у Србији, позната између осталог и као омиљено лечилиште српске краљевске породице Карађорђевић. Због њене близине и повољног положаја, многи посетиоци Јастребца одлучују се да свој одмор обогате бар једним бањским спа-викендом.
У близини Јастрепца налази се и град Крушевац – престоница средњевековне Србије. Град у коме су се доносиле најважније одлуке у 13. веку, до данас чува најважније грађевине из тог времена. Археолошки парк Лазарев град, са остацима средњевековног утврђења и црква Лазарица, сазидана у славу прворођеног сина кнеза Лазара, најочуванији су споменици овога краја.
У Крушевцу, љубитељи уметности могу да се упознају с радовима једног од најзначајнијих српских уметника 20. века Милића од Мачве. Надреалистичке слике снажног колорита, донеле су овом сликару надимак „српски Дали”.
Љубитељи доброг вина уживаће у обиласку једног од најбољих винских рејона у земљи, чувене Александровачке Жупе. У локалним винским подрумима можете да дегустирате вина од аутохтоних сорти грожђа – прокупац, смедеревка, зачика, пловдина и тамјаника.
А кад сте у Александровцу, обавезно посетите и Музеј винарства и виноградарства, где се чувају предмети који живо сведоче о развоју овог краја.
